Kada pogledate svoj celokupni život – nemate baš na šta mnogo da se požalite. A vas nešto žulja? Tesno vam je, gde god da se okrenete? Pitate se – da li je ovo sve? Toliko svog života ste uneli u postizanje nečega, a sada, kao da stojite na nekom planinskom vrhu i pitate se – šta dalje?
Svako od nas je, u nekom trenutku svog života, imao očekivanja, koja su, iz bilo kog razloga, bila izneverena. Šta raditi tada?
Konfučije, kao veliki mislilac starog doba, je smatrao da čovek postaje čovek samo kad drugima pomaže da postanu ljudi. Davao je prednost unutrašnjem životu čoveka. Jer spokojan i razuman čovek, je ispunjen i srećan. Kada govorimo o ličnom rastu i razvoju, ne govorimo o tome da neko treba da nas „nauči“ kako da steknemo materijalno …
6 misli Konfučijea koje vode ličnom rastu i razvoju Прочитај више »
Na putu ličnog razvoja, bavimo se, na prvom mestu, osvešćivanjem svojih osećanja i prihvatanjem situacije u kojoj smo. Tek onda pristupamo izgradnji onoga što želimo kod sebe da postignemo.
Onoga trenutka kada izađemo iz uloge „žrtve“, počinjemo ubrzano da se penjemo stazom unutrašnjeg rasta i ličnog razvoja. Ako na tok događaja ponekad ne možemo da utičemo, možemo na svoj doživljaj istih. I shvatamo da smo MI ti koji su odgovorni za svoju reakciju na događaje koji nas snalaze. Mi.
Moj dragi me odavno ubeđuje da kupimo novi kišobran, jer mu je neprijatno da šeta pod „polu – rasturenom metalnom skalamerijom“, kako ga on zove.
Tako, primivši ovu radost, postajem deo ljubavi koja je veća od mene same. A ljubav mi uvek pomaže da oslobodim nove i nove kreativne potencijale.
Dobar je osećaj znati, da sami kreiramo svoj pogled na neku situaciju ili događaj. U početku, kada ljudi pokušavaju da nešto promene u svom razmišljanju, to ume da podseti na tumaranje u mraku
