Kada pogledate svoj celokupni život – nemate baš na šta mnogo da se požalite. A vas nešto žulja? Tesno vam je, gde god da se okrenete? Pitate se – da li je ovo sve? Toliko svog života ste uneli u postizanje nečega, a sada, kao da stojite na nekom planinskom vrhu i pitate se – šta dalje?
Oslušnite, najpre, svoje srce. Vidite šta je to što ono zaista želi. A onda uključite i razum. Nije naš razum čudovište koje će nas odgovoriti od svega što poželimo. Važno je da nam on bude prijatelj, koji će nas blago savetovati da li, kada i kako želimo nešto da postignemo.
Onoga trenutka kada izađemo iz uloge „žrtve“, počinjemo ubrzano da se penjemo stazom unutrašnjeg rasta i ličnog razvoja. Ako na tok događaja ponekad ne možemo da utičemo, možemo na svoj doživljaj istih. I shvatamo da smo MI ti koji su odgovorni za svoju reakciju na događaje koji nas snalaze. Mi.
Dobar je osećaj znati, da sami kreiramo svoj pogled na neku situaciju ili događaj. U početku, kada ljudi pokušavaju da nešto promene u svom razmišljanju, to ume da podseti na tumaranje u mraku
Odaberite ono što vas opušta i što vam obnavlja snagu. A onda se zapitajte. O čemu trenutno razmišljam? Kako se sada osećam?
