Mnogo ljudi smatra, da je sasvim ok, da budu do srži otvoreni i direktni. Jer – „samo su iskreni“. I to se dešava, ne samo kada su upitani za mišljenje, već ponekad i kada ih niko ništa ne pita.
Oslušnite, najpre, svoje srce. Vidite šta je to što ono zaista želi. A onda uključite i razum. Nije naš razum čudovište koje će nas odgovoriti od svega što poželimo. Važno je da nam on bude prijatelj, koji će nas blago savetovati da li, kada i kako želimo nešto da postignemo.
Za ovakvu vrstu komunikacije, potrebno je da nam krajnji cilj bude razrešenje konflikta, a ne „ isterivanje pravde.“ Zato, ako zateknemo sebe u ulozi onoga ko viče ili tera po svome, dobro je da se zapitamo šta je to što nas zaista muči.
