[vc_row][vc_column][vc_column_text]
Danas se često piše i govori o ranom uticaju roditelja na razvoj dece. Mislim da većini roditelja nije potrebno dodatno objašnjavati od kolike je važnosti kako postupamo sa našim mališanima, o čemu pred njima govorimo i na koji način, kako se odnosimo prema njihovim uspesima i greškama.
Svi roditelji žele svojoj deci najbolje i trude se da im pruže najviše što mogu. Prioriteti su nam različiti, ali ćemo uvek težiti da prenesemo na njih naše životne vrednosti i navike za koje smatramo da će im koristiti.Jednostavno – želimo da budu što kvalitetniji ljudi.I činimo to ponekad svesno, ponekad nesvesno.
Kroz mnoge godine, radila sam na sebi, svom odnosu sa suprugom i našim roditeljskim veštinama. Budila u svojoj duši kreativnost i tragala za pozitivnim i lepim svuda oko sebe. Učila kako da se nosim sa teškim i bolnim trenucima u našim životima, sa smrću i gubitkom bliskih osoba, sa teškim bolestima i emotivnim promenama.
Za to vreme, naše troje dece je odrastalo, nekada posmatrajući, nekada doživljavajući te promene zajedno sa nama.
U prethodnih nekoliko dana, dogodilo mi se više intenzivno neprijatnih stvari. Trudila sam se da budem na „nivou zadatka“, ali sam vremenom iscrpela energiju. To je počelo da se odražava na moje telo, koje je slalo signale da je pod stresom. Osećala sam se iscrpljeno i postala nervozna i džangrizava.
Iznenadila sam se, juče ujutru, kada mi je ćerka donela crtež, ispunjen lepim mislima i porukama, koje je prepisala iz motivacione knjige. To je bio njen vid podrške. Da me podseti na sve ono što sam naučila i na sve ono o čemu svakodnevno govorim.
[/vc_column_text][vc_media_grid grid_id=“vc_gid:1480008893670-aabfc49e-0ba6-9″ include=“200,202,201″][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Nasmešila sam se i pokrenula. Uradila sam vežbe istezanja, prošetala svoje kuče Unu po suncem obasjanom parku, nadisala duboko svežeg jutarnjeg vazduha i obnovila energiju.
Tako osvežena i relaksirana, otišla sam na posao, popila kafu sa koleginicama i lagano se vratila u svakodnevne tokove. Ovog puta, bez opterećenja i stresa, sa energijom oslobođenom za pozitivno i konkretno delovanje.
Crtež moje ćerke podsetio me je, još jednom, koliko i kako utičemo na svoju decu.
I divno je da im, od najranijeg detinjstva, poklanjamo pozitivan i aktivan pristup životu.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
Draga Tanja, hvala ti što si podelila ovo. Nadam se da će i moje mišice biti kao tvoja ćerka. <3
Znajući koliko ulažeš u njih, verujem da hoće :-).
http://ivankasimonovic.blogspot.com/2015/11/djeca-uticaji-drustva-i-porodice.html?m=1
Poruka koju Vam je napisala cerka je predivna! Malo je iznenadjujuce da dijete u tom razdoblju napise takve rijeci, jer smo svjedoci danasnjeg nacina zivota, vaspitanja djece i uticaja koja djeca neprekidno trpe iz okoline u kojoj se nalaze. Ovako nesto govori da ste se Vi zaista potrudili da nesto pruzite svom djetetu, da ga naucite i vaspitate kako treba. Moram priznati da ste, nakon sto sam procitala poruku, na pravom putu! Ja sam na svom blogu pisala skoro o odrastanju djece i uticajima drustva i porodice, pa ako Vas interesuje, mozete pogledati:
Izvinjavam se za ovaj nered u komentaru, pisem preko telefona, pa mi ne polazi za rukom da link postavim na dnu. Srdacan pozdrav!
Draga Ivanka,
hvala na lepim rečima, kao i na linku ka blogu. Rado ću ga posetiti, a nadam se i ostali blogeri :-).