Nada je uvek na dohvat ruke. Ona je bescen blago, a ne košta ništa. Samo, ponekad zaboravimo na ovu činjenicu. A nekada i ne znamo šta tačno da uradimo da bismo je oživeli u sebi.
Da li vam se desilo, da se trudite da postignete cilj, ali vam to ne polazi za rukom? I šta god da radite, stvari nikako da krenu u pozitivnom pravcu?
Svi mi imamo potrebu i želju da budemo uspešni. I to je sasvim legitimno osećanje. Puni nam dušu spokojem i zdravim samopouzdanjem.
Ipak, u životu, neretko nailazimo na momente kada nam ciljevi izmiču, prepreke postaju naizgled nepremostive, a okolnosti nas nimalo ne motivišu.
Obeshrabrenost se obavije oko našeg srca, radjajući sumnju i strah.
Kada se ovako osetimo, možemo sebi da pomognemo, odgovaranjem na određena pitanja i zapisivanjem odgovora.
Zašto zapisujemo odgovore? Jer reč na papiru, ima daleko veću snagu, od one koja je samo u mislima.
Setite se, kada ste uspešno ostvarili neki svoj cilj:
- Gde ste tada bili?
- Ko je bio sa vama?
- Opišite šta se tačno dešavalo.
- Koje ste poteze povlačili, da biste stigli do cilja?
- Kako ste se osećali u trenutku kada ste ostvarili cilj?
Suština ovih pitanja je da ožive u nama pozitivna i konstruktivna sećanja. Da nas podsete na emocije koja smo tada imali i strategije koje smo primenjivali.
Osećaj uspešnosti, koji proizvodimo u sebi, putem ovakvog prisećanja i zapisivanja, veoma je realan. Zasnovan je na stvarnim činjenicama i sabotirajući deo naše ličnosti, koji svako od nas pomalo ima u sebi, ne može mu nikako prigovoriti.
Zato, opustite se, pitajte i odgovarajte. Jačajte svoje unutrašnje biće, prisećanjem na sve dobro što ste ostvarili.
Nekad je potrebno promeniti kurs, prekrojiti zahteve ili pustiti vreme da odradi svoje.
Jer, ako smo makar i jednom nešto uspešno uradili, uspećemo to i sledeći put.
Kada imamo nadu i osećaj za pravac i smer, sve šanse su na našoj strani.