Okupana kišom ili obasjana suncem, mirisna, sveža, priroda nas odmara. Kada poželimo da se oslobodimo stresa koji nam svakodnevni tempo života nameće, prošetajmo obližnjim parkom, pođimo na reku, zađimo skrivenim stazama obližnje šume. I snaga života koji buja oko nas, jasan i spokojan, darovaće i nama snagu i vratiti unutrašnji mir.
Priroda deluje opuštajuće na sva naša čula. Oslobađa nas stega zidanih prostora u kojima živimo i radimo. Čini da se osećamo više živim, više prisutnim u svom telu, baš u tom posebnom trenutku. Jer ono, što su mnogi od nas zagubili u savremenim tokovima civilizacije, je osećanje prisutnosti u sadašnjem momentu. A biti u potpunosti prisutan i svestan je posebno važno danas, kada smo zatrpani informacijama koje se plasiraju svim mogućim kanalima. Kada provodimo mnogo vremena u osmišljavanju budućnosti. Ili se gušimo pod teretom prošlosti.
Lični rast i razvoj je nemoguće ostvariti bez čišćenja sadržaja iz prošlosti i postavljanja ciljeva u budućnosti. Ali je od presudnog značaja da uvek iznova postavljamo sebi ova pitanja – o čemu trenutno razmišljam i kako se sada osećam? Odgovori na to će nas vraćati u sadašnji trenutak. To je ono u čemu smo. Sve drugo je ili završeno ili u planu. Sadašnjost je jedino na šta možemo da utičemo.
Odaberite ono što vas opušta i što vam obnavlja snagu. A onda se zapitajte. O čemu trenutno razmišljam? Kako se sada osećam?
