Došlo je leto. Uvek aktuelna tema vitke linije, postala je još vrelija. Agresivno nam nameću sa svih strana stare i nove dijete, čudotvorne pilule i magične čajeve. I obećavaju – odbacićemo mnogo kilograma za malo vremena.
Nije da mi ne znamo šta treba da radimo da bismo smršali. Ali bismo često želeli to na način baš kako se u reklamama i nudi – odmah i sad. A svi znamo da je za ozbiljnu korekciju težine ili bilo koje navike koju želimo da iskorenimo, potrebno vreme. I šta sad?
Ono o čemu često čitamo je da glavni cilj treba podeliti u više faza. Na kraju svake faze, nagradićemo sebe nečim prijatnim. Na primer, prvi potcilj je da smršate dva kilograma. Kada to postignete kupite sebi nešto lepo ili napunite kadu i uživate u toploj kupki ili častite sebe i partnera lepim izletom ili šetnjom…
E, ali ovde naš um može, ponekad, da učini čudo. Kaže sebi:”Bravo! Cilj je ostvaren, ne moram više da se mučim”. I onda sebe počastimo sa pet kugli sladoleda. A kada smo već uzeli danas, mogli bi i sutra. Ovo je klopka zbog koje je moguće da nam se desi da postavljanje ciljeva po fazama ne prođe baš onako kako smo očekivali.
Kada postavljamo potciljeve, zaista treba da vodimo računa da nam nagrade budu inspirativne i da se fokusiramo na njih. Ali, dok idemo od jednog ostvarenog potcilja do drugog, osim što je dobro da sebi čestitamo na postignutom uspehu, veoma je važno da se uz to i stalno podsećamo kako smo do njega stigli. Koje smo metode upotrebljavali? Na koji smo način sebe bodrili? Odakle smo crpeli veru u uspeh?
Ovako ćemo izbeći zamku nagrađivanja onime što zapravo želimo da eliminišemo i vraćanje na početak puta. Ostaćemo skocentrisani na krajnji cilj, koji ćemo, svaki svojim tempom, ukoliko smo zaista odlučili i ostvariti.
