Kada zateknemo sebe da suviše burno reagujemo na neki događaj, znači da je u nama nesvesno proradila jedna od „šema“. U kognitivnoj terapiji, šemama se nazivaju određeni obrasci ponašanja. Njih smo usvojili tokom odrastanja u kontaktu sa porodicom, društvom ili proživljavajući neke za nas značajne događaje. Na ovaj način je, naš mozak, koji je uvek pripremljen da nas odbrani od svega i održi u životu, stvorio već gotovu reakciju za slučaj da nam hitno zatreba.
Kada nastaje problem? U prepunoj prodavnici, neko nas ljubazno zamoli da se malo pomerimo kako bi mogao da prođe. Na to, mi počnemo glasno da negodujemo i ljutito guramo kolica u stranu, nastavljajući da gunđamo i narednih pola sata. Šta se dogodilo? Iz nekog razloga, učinilo nam se da nam osoba naređuje, pa se aktivirala šema potčinjenosti. A odgovor je – e nećeš ti mene.
Postoji deset osnovnih šema, ali, ovde bi slobodno mogla da se primeni ona narodna:“Koliko ljudi, toliko ćudi.“
Deset osnovnih šema su:
- Šema napuštenosti – kao reakcija na neki lični gubitak (smrt ili odlazak roditelja ili druge bliske osobe);
- Šema uskraćenosti – kao odgovor na nedovoljno obraćanje pažnje na naše potrebe tokom detinjstva;
- Šema potčinjenosti – razvijena kod ljudi koji su imali isuviše stroge ili zahtevne roditelje;
- Šema nepoverenja – najčešća kod zlostavljane i zanemarivane dece – osećaj da se ni na koga ne mogu osloniti;
- Šema nevoljenosti – za ovu šemu je tipično uverenje „Kada bi me stvarno upoznao, nema toga ko bi mogao da me voli“;
- Šema isključenosti – „Ti nisi kao mi i mi te ne volimo“, formira se kada prihvaćenost od strane druge dece počinje da igra važnu ulogu u emocionalnom životu;
- Šema ranjivosti – nastala kao posledica stalnog zastrašivanja „velikim, opasnim svetom“ koji te čeka čim otvoriš oči – „Pazi, pašćeš“, „Ne diraj vrata da ne priklještiš prste“, „Obuci se, prehladićeš se“…
- Šema neuspeha – kao posledica negativnog upoređivanja sa vršnjacima ili uspešnim roditeljima;
- Šema perfekcionizma – roditelji su često kritikovali dete, koliko god se trudilo i tražili uvek više i bolje;
- Šema posebnih prava – ovakav stav može imati dva korena. Jedan je preterano ugađanje detetu, koje i kada odraste očekuje da se ceo svet prilagođava njegovim potrebama. Drugi su pretrpljene velike borbe i teški trenuci tokom odrastanja, pa osoba „odlučuje“ da sada ima posebna prava u daljem životu.
Dobro je, nakon svake preterane reakcije, da zapitamo sebe sledeće:
- Šta se događa u meni? Šta osećam? Šta mislim?
- Kako se ponašam? Ovako otkrivamo koji su to automatski postupci koji prate šemu.
- Šta je bio okidač? Neka situacija, postupak, reč, boja glasa… Šta je to što je aktiviralo burnu reakciju?
- Na šta me ovo podseća? Proverimo, da li smo se već ranije našli u ovakvoj ili sličnoj situaciji ili nas podseća na neki događaj iz prošlosti.
- Imenovati šemu. Kao što rekoh, koliko ljudi, toliko i ćudi, pa i šema. Imenujte ono što osećate svojim rečima. Tako će šema biti ličnija, a samim tim i jednostavnija za čišćenje.
Za ozbiljnije bavljenje šemama, preporučuje se vođenje dnevnika, gde će se pri svakom napadu šeme, proći kroz sva ova pitanja i pribeležiti odgovori. Sve u cilju dobijanja jasnijeg uvida u ono što izaziva kod nas burne reakcije.
Tehnikama dubinskog koučinga, može se izvesti čišćenje šema. Na taj način se oslobađa energija koja je sada zarobljena neadekvatnim reakcijama i sećanjima. Otvara se put za skladniju komunikaciju i postizanje unutrašnjeg mira.
