Strah neće nestati dotle, dok se ne okrenemo i ne suočimo se sa njim. Za to će nam biti potrebna dodatna snaga, neke nove veštine i vera da ćemo uspeti. Prepreke su tu da bismo, savladavajući ih, otkrivali u sebi sve ono što će nam pomoći da postanemo bolji ljudi.
Sve dok izbegavamo da se suočimo sa nečim što nas plaši, olakšanje koje trenutno osećamo, vremenom se pretvara u osećaj bespomoćnosti. U osnovi svakog našeg straha je zapravo strah da nećemo moći da se nosimo sa onim što može da nam se desi.
– Ne mogu da se nosim sa samoćom…
– Ne mogu da se nosim sa promašajem…
– Ne mogu da se nosim sa nedostatkom novca…
A tu su i fobije, specifične – od aviona, zmija, paukova, vode, kao i one sveobuhvatnije – agorafobija, panični poremećaj, generalizovana anksioznost. Čini se da za sve danas postoji ime.
Zamislimo, na trenutak, da imamo poverenja u sopstvene snage. Da verujemo sebi da ćemo moći da se nosimo sa svime što nam život donese ili da možemo da preguramo sa jedne na drugu stranu paničnog napada. To svakako neće biti prijatan doživljaj, ali kada se izlažemo onome čega se plašimo i verujemo da ćemo to uspešno pregurati, njegova snaga počinje da bledi. Uspešno ne znači da nam ruke neće zadrhtati, da nam srce neće poskočiti ili disanje postati plitko. Uspešno znači da ćemo izaći iz svoje zone udobnosti i uraditi ono što nas plaši.
A šta ako je u pitanju strah od stvari koje uopšte nisu u domenu našeg uticaja? Zemljotresi, poplave, tornado? Ili stvari koje ne možemo da promenimo? Starenje, odlazak u penziju, odrastanje dece i njihov odlazak iz kuće? Pokušajte da zamislite najgori scenario. I pitajte sebe:“ Šta će onda biti?“ Kada dobijete odgovor, opet se zapitajte :“ A onda, šta će onda biti?“ I tako sve dok postoji odgovor na vaše pitanje: „Šta je to najstrašnije što može da se desi?“ Videćete, svakim odgovorom, bićete sve bliže onome što vas zaista plaši. Jer se ispod površine kriju fundamentalne stvari koje nas zapravo muče. Fiksirani stavovi, neispunjena očekivanja, negativna iskustva, traume…
Stoga, dopunite svoju akciju suočavanja sa strahom rečenicom: “ Ja mogu da se nosim sa …“ i navedite ono što vas plaši.
– Mogu da se nosim sa samoćom…
– Mogu da se nosim sa promašajem…
– Mogu da se nosim sa nedostatkom novca…
Neće mi biti prijatno, ali mogu da se nosim sa tim.
I zaista – vi to možete.
